Karcinom pankreasa (adenokarcinom) je maligni tumor poreklom sa egzokrinog dela pankreasa. Prema podacima globalne statistike za 2020. godinu, karcinom pankreasa je sedmi karcinom prema smrtnosti sa oko 460 hiljada umrlih na godišnjem nivou. Učestalost karcinoma pankreasa je u porastu, naročito u razvijenim zemljama sveta, što ukazuje na značaj faktora sredine u njegovom nastajanju.
Karcinom pankreasa češće se javlja kod starijih osoba. U 90% slučajeva to su bolesnici stariji od pedeset godina, a većina njih je u sedmoj ili osmoj deceniji života. Epidemiološke studije pokazuju da osobe muškog pola češće oboljevaju od ove bolesti. Diabetes mellitus može da bude značajan faktor rizika za nastanak karcinoma pankreasa, dok novootkriveni dijabetes može da bude jedan od prvih znakova ove bolesti. Pušači imaju za sedamdeset odsto veći rizik za nastanak karcinoma pankreasa od nepušača. Konzumiranje alkohola može da dovede do nastanka hroničnog zapaljenja pankreasa što takođe predstavlja značajan faktor rizika za nastanak karcinoma.
Zbog specifične lokalizacije pankreasa, simptomi i znaci karcinoma ovog organa obično se javljaju kada je bolest već uznapredovala. Najčešći simptomi i znaci karcinoma pankreasa su bol u trbuhu sa propagacijom u leđa, žutica, opšta slabost i malaksalost, ubrzani gubitak telesne mase, novootkriveni dijabetes. Moguće su i neobjašnjive tromboze krvnih sudova uz pojavu otoka, češće na donjim ekstremitetima (paraneoplastični sindrom).
Ultrazvuk abdomena je početna dijagnostička procedura kod svih bolesnika sa nespecifičnim bolom u stomaku. Ova dijagnostička procedura, iako je lako dostupna i neinvazivna, uglavnom nije dovoljna da bi se postavila definitivna dijagnoza i odredio stadijum karcinoma pankreasa. Precizna dijagnoza i stadijum bolesti utvrđuju se CT pregledom ili magnetnom rezonancom. CT pregled je najsenzitivniji u određivanju odnosa tumora sa velikim krvnim sudovima, na osnovu kojeg se procenjuje resektabilnost.
Karcinom pankreasa, u zavisnosti od veličine, odnosa sa okolnim strukturama i prisustva udaljenih metastaza, može da bude resektabilan, granično resektabilan, lokalno uznapredovao i metastatski.
Hirurške metode lečenja mogu da budu potencijalno radikalne ili palijativne. Potencijalno radikalna resekcija pankreasa primenjuje se kod bolesnika sa resektabilnim ili granično resektabilnim karcinomom pankreasa. Cefalična duodenopankreatektomija je hirurška metoda izbora kod bolesnika sa karcinomom glave pankreasa, dok se kod bolesnika sa karcinomom tela i repa pankreasa radi distalna pankreatektomija. Nažalost, kod većine bolesnika, karcinom pankreasa se otkrije kada je bolest uznapredovala. Kod lokalno uznapredovalog ili metastatskog karcinoma pankreasa, primenjuje se palijativna hirurška procedura (rešavanje žutice ili povraćanja), a nakon toga hemioterapija u cilju produženja i poboljšanja kvaliteta života.
Smanjenje rizika od nastanka karcinoma pankreasa podrazumeva prestanak pušenja i konzumacije alkoholnih pića, održavanje zdrave telesne težine i zdravu ishranu. Ponekad sasvim slučajno na kontrolnom ultrazvučnom pregledu mogu da se otkriju prekancerozne lezije pankreasa, čijim uklanjanjem može da se spreči nastanak karcinoma. Pojava šećerne bolesti signal je da treba vizuelizovati pankreas dijagnostičkim procedurama kao što su ultrazvučni pregled ili skener.
