Najčešći cistični tumori pankreasa su intraduktalna papilarna mucinozna neoplazma (IPMN) i mucinozna cistična neoplazma (MCN). Njihova učestalost je oko 2% u odnosu na sve tumore pankreasa.
IPMN su tumori porekla pankreasnih vodova. Ćelije ovih tumora karakteriše stvaranje gustog mucinoznog sadržaja i njegovo lučenje u pankreasne vodove. Prema morfološkim karakteristikama IPMN se deli na IPMN glavnog pankreasnog kanala (engl. main duct IPMN), IPMN bočnih grana (engl. branch duct IPMN) i mešoviti tip IPMN-a. IPMN glavnog pankreasnog kanala karakteriše segmentna ili difuzna dilatacija (više od 5 mm) glavnog pankreasnog voda bez drugog vidljivog uzroka opstrukcije. IPMN bočnih grana prezentuje se u vidu cista pankreasa, dijametra većeg od 5 mm, koje su u komunikaciji sa glavnim pankreasnim vodom dok se mešoviti tip odlikuje karakteristikama oba oblika IPMN-a.
Ova klasifikacija se utvrđuje radiološkom i patohistološkom dijagnostikom i na osnovu nje se određuje plan lečenja.
Mucinozne cistične neoplazije (MCN) najčešće se javljaju kod bolesnika srednjeg životnog doba. Kod manje od 15% bolesnika prisutan je invazivni karcinom. Najčešća lokalizacija ovih promena je u telu i repu pankreasa. Uzimajući u obzir životnu dob, najčešće dobro opšte stanje i lokalizaciju ovih tumora u telu i repu pankreasa, kod ovih bolesnika je indikovano operativno lečenje (distalna pankreatektomija).
IPMN i MCN imaju maligni potencijal i mogu da se transformišu u invazivni karcinom pankreasa.
Faktori rizika za nastanak cističnih tumora pankreasa su insulin-zavisni dijabetes i hronični pankreatitis. Pozitivna porodična anamneza na duktalni adenokarcinom pankreasa takođe je faktor rizika za nastanak cističnih tumora pankreasa.
Radiološka dijagnostika cističnih tumora pankreasa postavlja se primenom magnetne rezonance abdomena, holangiopankreatografije magnetnom rezonancom (MRCP), i kompjuterizovane tomografije (skenera). Značajnu ulogu ima endoskopski ultrazvuk. Prednost ove metode je mogućnost uzimanja uzorka sadržaja ciste za citološku i genetsku analizu.
Cistični tumori pankreasa retko daju znake prisustva. Simptomi kao što su bol u gornjim partijama trbuha, mučnina, povraćanje, žutica, masna ili svetla stolica, najčešće se javljaju usled opstrukcije pankreasnog kanala ili glavnog žučnog voda tumorskom promenom. Akutni pankreatitis ili novootkriveni diabetes mellitus mogu da pobude sumnju na cistični tumor pankreasa.
Kod vipe od 60% bolesnika sa IPMN-om glavnog pankreasnog voda prisutna je displazija visokog stepena ili invazivni karcinom. Imajući u vidu da je stopa petogodišnjeg preživljavanja 31-54%, neophodno je operativno lečenje. Hirurško lečenje podrazumeva resekciju pankreasa do u zdravo (negativna resekciona margina).
Kod oko 17% bolesnika sa IPMN-om bočnog pankreasnog kanala je prisutan invazivni karcinoma. Imajući u vidu da se ove promene uglavnom javljaju kod starijih bolesnika i da je godišnja stopa potvrđenih maligniteta oko 20%, kod ovih bolesnika se savetuje redovno praćenje ukoliko su promene manje od 4 cm. Kod bolesnika mlađih od 65 godina, sa cistom većom od 4 cm, može da bude predloženo hirurško lečenje. Ipak odluka o načinu lečenja se donosi za svakog bolesnika individualno i zavisi od opšteg stanja bolesnika, rizika od nastanka maligniteta, lokalizacije i veličine tumora.
Ne postoji siguran način da se prevenira nastanak cističnih tumora pankreasa. Genetska predispozicija za njihov nastanak faktor je na koji ne može da se utiče. Prestanak pušenja i ograničena konzumacija alkoholnih pića mogu da smanje rizik od nastanka cističnog tumora pankreasa. Zdrava ishrana, fizička aktivnost i održavanje zdrave telesne težine smanjuju rizik od nastanka šećerne bolesti što može da doprinese smanjenju rizika za nastanak cističnog tumora pankreasa.
