Operativne procedure za hronični pankreatitis izvode se radi uklanjanja hroničnog bola, poboljšanja kvaliteta života pacijenta kao i prevencije komplikacija do kojih hronična inflamacija pankreasnog tkiva može da dovede. Smatra se da je uzrok bola opstrukcija pankreasnog kanala i povišen pritisak pankreasnog soka u kanalikularnom sistemu, kompresija na nervne pleksuse koji se nalaze neposredno iza pankreasa ili inflamatorna masa, najčešće lokalizovana u predelu glave pankreasa.
U zavisnosti od stepena inflamacije pankreasnog tkiva, postojanja kalkulusa u pankreasnim vodovima, njihove lokalizacije i broja, postojanja opstrukcije na nivou pankreasnog ili bilijarnog voda, izazvane kalkulusom ili fibrozom pankreasnog tkiva, donosi se odluka o vrsti operativne procedure koja će da bude primenjena u lečenju bolesnika.
Operativne procedure dele se na drenažne, resekcione i drenažno-resekcione.
Proširenje pankreatičnog kanala za više od 7 mm kod bolesnika koji boluju od hroničnog pankreatitisa najčešće može da bude uzrok hroničnog bola u trbuhu. Izvođenjem drenažne hirurške procedure postiže se adekvatna drenaža pankreasnog kanala, redukcija pritiska u kanalićima pankreasa i redukcija bola.
Ovo je najčešća drenažna procedura za hronični pankreatitis u kliničkoj praksi. Podrazumeva uzdužno otvaranje pankreasnog kanala uz maksimalnu poštedu pankreasnog tkiva. Kreirani otvor se potom spaja sa tankim crevom (pankreatiko-jejunostomija). Kreirani spoj između pankreasnog kanala i tankog creva omogućuje nesmetano pražnjenje pankreasnog soka u tanko crevo. Praćenje bolesnika u ranom postoperativnom periodu pokazalo je da kod više od 70% operisanih ova drenažna procedura dovodi do potpunog uklanjanja bola u trbuhu.
Cefalična duodenopankreatektomija, distalna pankreatektomija, kao i totalna pankreatektomija resekcione su procedure kod bolesnika sa hroničnim pankreatitisom. Ove operacije su operacije izbora kod malignog tumora pankreasa, a izuzetno retko se izvode u stanju hroničnog pankreatitisa.
Duodenum prezervirajuća resekcija glave pankreasa (Begerova procedura)
Ova procedura podrazumeva presecanje glave pankreasa u nivou vrata uz formiranje spoja ostatka pankreasa sa tankim crevom (pankreatiko-jejunostomija). Resekcijom inflamatorno izmenjene glave pankreasa postiže se dekompresioni efekat na glavni žučni vod i pankreasni kanal. Prednost ove procedure je u tome što se, i pored uklanjanja glave pankreasa, prezerviraju krvni sudovi koji ishranjuju dvanaestopalačno crevo, a koji se nalaze u neposrednoj blizini operativnog rada i time se postiže očuvanje biliodigestivnog integriteta.
Ova procedura predstavlja modifikovanu kombinaciju Begerove i Partington-Rochelle procedure. U poređenju sa Begerovom procedurom. ona ima manji opseg resekcije glave pankreasa. Pored resekcije glave pankreasa, kod ove procedure izvodi se i uzdužno otvaranje pankreasnog kanala sa kreiranjem spoja između otvorenog pankreasnog kanala i tankog creva. Time se postiže dekompresivni efekat na žučni vod u regiji glave pankreasa uz nesmetano isticanje pankreasnog soka kroz kreiranu pankreatiko-jejunostomu.
Inflamatorno izmenjeno tkivo u regiji vrata pankreasa ili portna hipertenzija predstavljaju opasnost za presecanje pankreasa u nivou vrata, kao što je to slučaj kod Begerove procedure. U tom slučaju, postoji modifikovana Bern procedura, kod koje se glava pankreasa preseca uz prezervaciju njegovog vrata. Spoj sa crevom kreira se na resekcionoj površini pankreasa.
Glavna indikacija za operativno lečenje je bol zbog hroničnog pankreatitisa. Inicijalno se u lečenju bola primenjuje konzervativna, neoperativna terapija različitim analgeticima. U slučaju da bol postane neosetljiv na analgetsku terapiju, preduzima se operacija. Prethodno opisane procedure rešavaju bol u preko 90% slučajeva. Operativno lečenje je indikovano i kod kompresivnog sindroma, zbog uvećane fibrozno-inflamatorne mase, prevashodno u regiji glave pankreasa. Kompresija može da se javi na dvanaestopalačnom crevu, žučnom vodu i venskom sistemu portne vene.
Hirurške komplikacije specifične za ove procedure jako su retke. U postoperativnom toku, moguće je krvarenje, izuzetno retko izlivanje pankreasnog soka, tromboza portne vene ili curenje žuči.
Bolesnik provodi jednu noć u jedinici intenzivnog lečenja. Prvog dana započinje unos tečnosti. Prosečan boravak u bolnici traje 5 dana.
